Kako se razvija govor kod dece ?

Razvoj govora obično se deli na dva velika perioda:
Prelingvistički period – vreme pre nego što dete izgovori prve reči
Lingvistički period – faza u kojoj dete počinje da koristi reči i gradi rečenice
Ove faze imaju svoj prirodan tok i redosled, koji je vrlo sličan kod sve dece koja usvajaju isti jezik.
Neka deca prolaze kroz njih brže, neka sporije, ali koraci razvoja ostaju isti za sve.

Govor se razvija postepeno.
Prvi znakovi razvoja govora nisu reči, već:
1. Glasovi (npr. gukanje, vokalizacija);
2. Slogovi (ba-ba, ma-ma..).
3. Prve reči
4. Jednostavne rečenice;
5. Složene rečenice i izražavanje misli
Svaka faza se javlja u određeno vreme i nijedna se ne preskače.

Prelingvistički period
Od rođenja do prve smislene reči (0–12 meseci)
Prelingvistički period počinje odmah po rođenju i traje sve do trenutka kada dete izgovori svoju prvu smislenu reč.
Iako beba još ne govori ona već aktivno uči da komunicira   gledanjem slušanjem plačem osmehom i različitim zvucima.

Šta beba radi u ovom periodu?
U ovoj fazi, dete:
- Posmatra lice roditelja
- Reaguje na glas osmeh i ton
- Povezuje zvuke i izraze lica sa značenjem
- Uči ritam i melodiju jezika.

Iako govor još nije prisutan, razumevanje se razvija i pretkomunikacija postaje temelj za kasniji jezički razvoj.

Zašto je važan razgovor sa bebom?

Razumevanje jezika dolazi pre izgovora reči.
Zato je izuzetno važno da roditelji:
- Razgovaraju sa bebom što češće
- Komentarišu šta rade
- Reaguju na bebine zvuke i poglede
- Koriste mimiku i gestove u govoru,
Na taj način dete uči da je komunikacija dvosmerna i razvija osećaj za interakciju i značenje.

Razvoj govora i komunikacije po mesecima

Prelingvistički period (0–6 meseci)
- U ovom IzrastI dete ne izgovara reči, ali temelji komunikacije se već aktivno razvijaju.
- Beba sluša, gleda, oseća, reaguje i upija svet oko sebe  i to je njen prvi „jezik“.

Prvi mesec
- Ima razvije refleks sisanja i gutanja
- Gleda lice roditelja kada mu se približe
- Trzne se na iznenadne zvuke

Drugi mesec
- Počinje da proizvodi prve glasove (npr. a,e) ;
- Sisa i guta bez teškoća;
- Osmehuje se kad vidi majku;
- Plač postaje glesniji i izraženiji

Treći mesec
- Kombinuje vokale (a-e)
- Počinje da se osmehije svesno
- Umiruje se kada čuje poznat glas (posebno majčin)
- Počinje da guče, 
- Proizvodi duže i složenije glasove

Četvrti mesec
- Uzbuđeno reaguje na hranjenj0
- Gleda roditelje direktno u oči.
- Prati pogledom zvučne igračke
- Istražuje predmete ustima i sve stavlja u usta (ruke, glodalice, igračkice
- Guče (proizvodi zvuke poput: ag, gu, gh)

Peti mesec
- Vokalizuje češće i duže.
- Više ga interesuju ljudi od objlkata
- Okreće se ka izvoru zvuka
- Pokušava da imitira zvuke i grimse koje mi pravimo
- Smeje se sebi u ogledalu.

Šesti mesec
- Počinje da menja ton i jačinu glasa u zavisnosti od raspoloženja
- Prepoznaje poznate osobe
- Prati govor odraslih pogledom, posmatra usne
- Ima varijacije u plaču za različite potebe
- Glasno se smeje tokom igre, golicanja ili kada mu se neko radosno obraća
- Kombinuje vokale i suglasniel: „ka“, „ge“, „kha“

Poruka za roditelje
U ovom uzrastu još nema reči, ali komunikacija već postoji. Vaš glas, osmeh, pogled i dodir su najvažniji alati za razvoj govora. Pričajte sa bebom, gledajte je u oči, odgovarajte na njene zvuke, pevajte joj. Vi ste njeno prvo i najdragocenije jezičko okruženje.

7–12 meseci:
- Brbljanje, imitacija i prve prave reči
- U ovom periodu dete intenzivno vežba govor kroz igru zvukovima i brbljanje.
- Počinje da povezuje značenje i reči, imitira pokrete i reakcije odraslih, i sve više koristi glas kako bi privuklo pažnju i izrazilo svoje potrebe.

7. mesec
- Počine da udvaja slogove : ma - ma, me - me, da - da
- Proizvodi slogove: ma, ka, gi, ta
- Privlači pažnju glasom ili udaranjem predmeta

8. mesec
- Povezuje različite slogove: ma - me, de - di
- Voli jednostavne igre kao što je igra skrivanja
- Prati pokretanje usana dok odrasli govore
- Sve više i više „brblja
- Razlikuje ton i izraz lica kada mu kažete NE!

9. mesec
- Povlači roditelje kada želi da ga uzmu
- Imitira zvukove, šumove, mimiku i gestove odraslih
- Pozdravlja mahanjem
- Udvaja slogove, menja ton i visinu glasa
- Odaziva se na svoje ime

10. mesec
- Razume jednostavne rečenice: „Gde je tata
- Svesno baca ili skida predmete
- Gledau oči i pažljivo prati govor
- Ima jednu reč sa značenjem

11. mesec
- Poazuje prstom ono što želi - traži pogedom i glasom
- Privlači pažnju svojim ponašanjem nrp smejanjem ili kašljanjem
- Reaguje na poznate reči iz svkodnevnog života
- pridružuje se pesmicama pokretom ( nrp taši - taši)
- Uživa u dečijim knjigama i jednostvnim pesmicama

12. mesec
- Reaguje na zbaranu, uozbilji se onekad i zaplače
- Imitira upotrebu premeta (npr. telefon na uvo, češlja se češljem...)
- Razume pitanja: Gde je cipela Gde je flašica
- Ugovoru se javlja prva prava reč, često u sklopu brbljanja
- Gleda sagovornika u oči a ako ne razume gleda u usta.

Poruka za roditelje
Ovo je period u kom dete vežba kako da govori, bez pritiska, kroz igru i prisustvo odraslih.
Što više pričate, imitirate, pevate i odgovarate na detetove pokušaje – to mu više pomažete da razvije bogat i raznolik govor.

Napomena za roditelje:
Većina dece progovori oko svog prvog rođendana, ali su razlike u vremenu pojave govora potpuno normalne. Neka deca progovore ranije, neka kasnije, i to je deo prirodnog razvoja.

Važno je razumeti:
Razumevanje jezika uvek prethodi govoru!
Dete shvata i razume mnogo više nego što može da kaže, a taj odnos ostaje prisutan tokom celog razvoja govora.
Da bismo pomogli detetu da razvije govor, neophodno je poznavati kako se govor prirodno razvija. Zato su razvojne norme od velike pomoći, ali uvek imajte na umu da je svako dete jedinstveno i razvija se svojim tempom.

Ako imate bilo kakvu sumnju da dete ne razvija govorne veštine u skladu sa svojim uzrastom, najbolje je da se obratite logopedu radi profesionalne procene i saveta.

GOVORNO-JEZIČKI RAZVOJ OD 12. DO 24. MESECA

Od prvih reči do prvih rečenica
Nakon navršenih godinu dana, dete značajno napreduje u razumevanju govora i počinje da odgovara na jednostavne zahteve poput: „Daj mi loptu“
„Gde je tvoja čarapica“

Šta se dešava u ovoj fazi
- Dete razume više nego što može da kaže
- Komunikacija je još uvek pretežno gestovna: pokazuje prstom, pruža ruke, klima glavom
- Počinje da koristi oko 5 do 6 smislenih reči (npr. mama, tata, ne, daj)
- Govori svoje ime
- Koristi dosta novih reči i onomatopeja
- Rečima traži pomoć
- Počinje da koristi zamenice ( ja, moje, ti, ali i prisvojne zam9nice kao mamina papuča)
- Razume značenja glagola (jede, pije, spava)
- Pokazuje nekoliko delova tela
- Razume jednostavne naloge (baci loptu)
- Pokazuje u knjigama gde je određeni pojam

Ključni korak: Povezivanje reči

Između 15. i 24. meseca dete pravi veliki iskorak
počinje da spaja dve reči u jednostavne iskaze,kao što su: Mama daj, Auto brm, Beba pije...
Još uvek se u govoru često koristi treće lice kada govori o sebi: „Luka jede“ umesto „Ja jedem“.

Važno je znati da dete u ovoj fazi nema prelazni period testiranja reči, ono odmah povezuje reči u dvočlane iskaze, što je znak da uči kako funkcioniše govor u celini.

Koliko reči dete razume i govori u kom uzrastu?
Uzrast 10 meseci : razume 40 (10-150), govori 2 (0-10) reči
Uzrast 12 meseci: razume 70 (30-200), govori 6 (2-30)
Uzrast 18 meseci: razume 500+ , govori 70 (10 - 200)
Uzrast 24 meseca: razume 1000+, govori 300 (50-500)
Uzrast 30 meseci: razume , govori 550 (350 - 600) reči
Napomena: Ove brojke su proseci. Neka deca govore ranije, neka kasnije – važno je pratiti napredak, ne samo broj.

Šta nam govori tabela o razumevanju i govoru u ranom uzrastu?

Na osnovu podataka iz tabele, možemo izvesti važne zaključke o govorno-jezičkom razvoju mališana:
Dete od 10 meseci prosečno razume oko 40 reči.
Međutim, razlike su velike i potpuno normalne: neka deca razumeju samo 10 reči, dok druga mogu razumeti i do 150 reči.
Kada je u pitanju govor, prosečan broj izgovorenih reči kod desetomesečne dece je oko 2 reči.
Ipak, sasvim je u redu ako dete još uopšte ne izgovara reči, ali moguće je i da neka deca već koriste do 10 reči aktivno.
Važno: Ove brojke nisu stroga pravila, već smernice koje pokazuju koliko širok i raznolik može biti normalan razvoj govora i jezika.

Roditeljski vodič: Kako pratiti razvoj jezika?
- Pratite da li dete razume naloge, pokazuje predmete koje mu imenujete i koristi reči sa svrhom
- Ako dete sa 18 meseci ne izgovara bar 10 reči, ili ako sa 2 godine još ne kombinuje dve reči u iskaz, obratite se logopedu
- Podstičite govor i izražavanje kroz igru, ponavljanje, pesmice, imitaciju i zajedničke razgovore.

GOVORNO-JEZIČKI RAZVOJ od 2. do 3. godine

Od prostih ka složenim rečenicama
Posle druge godine života, većina dece doživljava nagli razvoj govora i postaje veoma zainteresovana za nazive predmeta u svojoj okolini.
Dete želi da zna „kako se šta zove“, a ovaj interes često traje i narednih nekoliko godina, pokrećući brz rast rečnika.
Istraživanja pokazuju da nakon sporog početnog usvajanja reči dolazi do naglog „skoka“ u govoru,  dete sve više priča, bolje razume i počinje da povezuje reči u složenije rečenice.

- Dete naziva predmete koje vidi oko sebe (npr. auto, baba, kuća, čarapa)
- Koristi proste rečenice, na primer: Mama pije mleko
- Počinje da koristi predoge (u, na, pod), zamenice (ko,šta, gde) i prideve (veliko, malo)
- Može da govori o stvarima koje nisu trenutno prisutne
- Razume i proizvodi gramatičku kategoriju broja (npr. zna razliku između „jedna igračka“ i „dve igračke“)
- Počinje da koristi pomoćne glagole poput: jesam, bio, imam, mogu
- Često koristi skraćeni, tzv. „telegrafski“ govor, na primer: Mama kašika daj, umesto Mama, daj mi kašiku
- Koristi rečenice koje se sastoje od 2 do 4 reči, a ponekad i više
- Postavlja pitanja: Gde je?, Ko je?, Zašto
- Počinje da koristi reči za uzrok i posledicu ,,Idemo u park, pa nam treba jakna"

Šta roditelji mogu da očekuju?
- Dete sve češće spontano postavlja pitanja poput:Ko je Ko? Gde ide?
- Govor postaje razumljiv i osobama van porodice
- Još uvek može da izostavlja neke gramatičke reči i oblike, što je sasvim normalno u ovom uzrastu
- Dolazi do prave „eksplozije rečnika", dete iz dana u dan koristi sve više reči
- Dete se igra smisleno hrani ili stavlja bebu na spavanje
- Pokazuje predmet na osnovu njegove funkcije ili delova ,,Šta ima točkove"

Kada se obratiti logopedu?
- Ako dete sa 2,5 godine ne koristi proste rečenice, odnosno ako udvaja dve reči u rečenicu
- Ako dete ne razume jednostavna pitanja
- Ako dete izgovаra veoma mali broj reči ili sporo usvaja nove reči.

GOVORNO-JEZIČKI RAZVOJ OD 4. DO 6. GODINE

Od pravilnih rečenica do pravih „malih razgovora“
Od četvrte godine, dete značajno napreduje u razumevanju i korišćenju jezika.
Počinje da koristi rečenice koje sve više liče na rečenice odraslih,  kako po dužini, tako i po složenosti.

Šta se dešava izmeđe 4. i 5. godine
- Dete koristi glagole u perfektu, npr. „Išla sam kod bake
- Počinje da pravi složene rečenice sa veznicima kao što su ili i jer, na primer: Hoću da idem ako bude sunce
- Govor postaje gotovo u potpunosti gramatički pravilanE
- Ipak, još uvek može da se desi „negramatična“ rečenica, naročito kada dete pokušava da koristi složenije izraze.

Od 5. do 6. godine.
- Dete koristi sve vrste rečenica i većinu gramatičkih oblika
- Počinje da izražava vremenske odnose kroz složenije konstrukcije, npr. Pre nego što dođem ili Dok je spavala
- Može da pravi hipotetičke rečenice, kao što je: Akobudem dobar, dobiću igračku.
- Oko šeste godineume da prepozna i stvara rimu, podeli reč na slogove, spoji dva sloga u reč, odredi koji je prvi, a koji poslednji glas u reči
- Sve glasove izgovara pravilno.
Do šeste godine, deca raspolažu zapanjujućim fondom reči i govore kao „mali odrasli“, njihovo izražavanje postaje bogato, jasno i gramatički pravilno.

Redosled usvajanja glasova:

Uzrast 1-2 godine - glasovi koji se javljau : A, O, E, M, P, B, T, D
Uzrast 2-3 godine - glasovi koji se javljau :I, U, J, K, G, H, N, NJ, V, F
Uzrast 3,5-4,5 godina - glasovi koji se javljau :S, Z, C, Š, Ž, L
Uzrast 4,5-5 godina - glasovi koji se javljau :Č, DŽ, Ć, Đ, LJ, R

Kada se obratiti logopedu?
- Ako je loše razumevanje govora
- Ako ne razlikuje vremenske odnose (pre/posle), kao ni prostorne
- Ako koristi ograničen broj reči ili ne koristi veznike, priloge, predloge, itd
- Ako su rečenice koje dete izgovara disgramatične
- Ako govor nije razumljiv nepoznatim osobama
- Ako nije usvojilo glasovnu analizu i sintezu (sa 6 godina)
- Ako sa 5,5. god ina ne izgovara pravilno sve glasove
- Ako ima poteškoća sa pamćenjem
- Ako teško prepoznaje oblike, kao i sličnosti i razlike među oblicima
- Ako je loša slušna pažnja
- Ako je loša grafomotorika.

Kada razumemo kako se govor razvija možemo da pomognemo svom deteu da progovori i usvoji pravilne obrasce govora.
Zbog toga su nam veoma korisne ove norme govora. Međutim, nikada ne smemo zaboraviti da je svako dete jedinstveno i ima svoj tempo razvoja.
Ukoliko ipak postoji sumnja da dete ne ravija govor u skladu sa uzrastom, potrebno je konsultovati logopeda i na vreme započeti logopedski tretman ako je potrebno.