Meningitis je upala moždanih ovojnica (meningi) koju mogu da izazovu virusi, bakterije i gljivice.

Najčešći organizmi koji dovode do pojave bakterijskog meningitisa kod dece posle neonatalnog perioda (prvih mesec dana života) su: HiB (Haemophilus influence tip B), pneumokok (Streptoccocus pneumoniae) i meningokok (Neisseria meningitidis).
Virusne meningitise najčešće izazivaju enterovirusi (koksaki, ehovirusi) a onda i EBV (epstainbar virus), CMV (citomegalovirus) polio i mumps virusi.

Bakterijski meningitis

Bakterijski meningitis kod dece je ozbiljna bolest koja nastaje zbog bakterijske infekcije moždanih ovojnica.
Povezan je sa visokom stopom oboljevanja i komplikacija. Deca koja imaju meningitis zahtevaju ozbiljno pravovremeno hitno lečenje i adekvatan tretman.

Klinička slika
Kod dece do godinu dana znaci i simptomi meningitisa su teški za prepoznavanje i nespecifični: uznemirenost ili pospanost i letargija, promena boje kože, odbijanje hrane, intenzivan plač, povišena temperatura, napeta fontanela.
Što je dete mlađe, manja je verovatnoća da će pokazati klasične simptome meningitisa zbog čega je i postavljanje dijagnoze veoma teško.
Kako dete raste, nalaz na osnovu pregleda je pouzdaniji, ali i tada zahteva dodatne pretrage.
Kod starije dece javljaju se povišena temperatura i glavobolja a često deca izgledaju pospano ili umorno, smeta im svetlo, imaju ukočen vrat, mučninu, povraćanje, letargiju ili razdražljivost. Pri pregledu obično su pozitivni meningealni znaci, uvek ih treba proveriti ali je neophodno uraditi i dodatne analize za potvrdu dijagnoze ukoliko postoji sumnja.

Prvi korak u infekciji je uspostavljanje kolonizacije u nazofarinksu od strane uobičajenih patogenih bakterija koje mogu da izbegnu lokalni imunološki odgovor i uđu u krvotok a zatim dođu do moždanih ovojnica. Kod tek rodjenih neonatusa do infekcije može da dodje prelaskom infekcije sa majke na plod a izazivači su druge vrste bakterija nego u starijem uzrastu.

Za većinu najčešćih izazivača bakterijskog meningitisa postoje dostupne vakcine.

Većina vakcina protiv bakterijskog meningitisa spada u redovnu i obaveznu vakcinaciju prema kalendaru imunizacije u skoro svim zemljama sveta. Procenat pojave najtežih oblika meningitisa i teških infekcija sa nepovoljnim tokom sveden je na minimum od kada su vakcine dostupne i obavezne.

Posle neonatalnog perioda tri najčešća organizma koja izazivaju akutni bakterijski meningitis su: Streptococcus pneumoniae (pneumokok), Neisseria meningitidis (meningokok) i Haemophilus influenzae tip b (Hib).

U Srbiji je vakcinacija protiv većine izazivača bakterijskog i virusnog meningitisa u sklopu obavezne vakcinacije prema kalendaru imunizacije.
Veliki je problem što su vakcine dostupne i obavezne, a procenat imunizacije nije u punim kapacitetima kako bi trebalo da bude zbog straha, odbijanja ili odlaganja vakcina od strane roditelja zbog čega se sve češće vidjaju infekcije sa najtežim komplikacijama.

Vakcina protiv HiB infekcije spada u redovnu obaveznu imunizaciju i sprovodi se petovalentnim i šestovalentnim dostupnim vakcinama (Pentxim, Hexaxim) počev od drugog meseca (doze u drugom, četvrtom, šestom i osamnaestom mesecu). Ukoliko je neka od doza preskočena moguće je u dogovoru sa pedijatrom nadoknaditi ono što detetu nedostaje preko “catch up” plana vakcinacije. Ove vakcine su obavezne za svako dete.

Pneumokokna vakcina 13-valentna (Prevenar 13) ili 9-valentna (Synflorix) se nalazi u kalendaru obavezne imunizacije za decu i predvidjeno je davanje u tri doze (2 meseca, 6 meseci i 18 meseci), a za decu koja nisu primila vakcinu na vreme nadoknada onih vakcina koje nisu primljene tokom detinjstva.

Vakcina protiv meningokoka kod nas je dostupna samo za specijalne kategorije pacijenata (imunokompromitovani pacijenti ili pacijenti bez slezine) i kod nas NE spada u obaveznu imunizaciju zbog veoma malog procenta oboljevanja od ove bakterije medju decom (1-2 na 100000 dece).
Ipak meningitisi izazvani ovom bakterijom često budu veoma agresivnog toka i brzo dovode do razvoja komplikacija pa i smrti, zbog čega se pedijatri nadaju skorijoj većoj dostupnosti vakcine.

Vakcina protiv malih boginja, rubeola i zauški (MMR vakcina) se daje posle prve godine i pred polazak u školu i spada u kalendar obavezne vakcine u Srbiji i većini zemalja na svetu i štiti decu od mnogih bolesti uključujući i meningitis izazvan ovim virusima.

Protiv Polio virusa se deca vakcinišu počev od drugog meseca u više doza u sklopu obavezne imunizacije petovalentnim ili šestovalentnim vakcinama (Pentaxim ili Hexaxim), a na ovaj način se borimo i protiv polio meningitisa.

Vakcinacija smanjuje stepen oboljevanja i pojavu najtežih oblika meningitisa.

Primena redovne vakcinacije je značajno smanjila procenat oboljevanja od bakterijskog meningitisa.

Vakcinacijom je smanjena stopa oboljevanja od meningitisa za 98% za bakterije za koje se deca vakcinišu prema kalendaru vakcinacije u razvijenim zemljama u kojima je stopa vakcinacije visoka.
Incidenca meningitisa (broj obolelih) se drastično smanjio od kada se vakcine protiv HiBa i pneumokoka redovno daju deci i spadaju u obaveznu vakcinaciju a stopa invazivne bolesti (u koju spadaju i meningitisi) je smanjena na preko 98%.
Vakcine su pomogle i da je rezistencija bakterija (otpornost) smanjena na preko 80% zbog čega se lakše leči meningitis ako do njega dođe.

Meninigitisi izazvani bolestima za koje postoje vakcine i koje su u redovnom kalendaru obavezne vakcinacije se retko vidjaju u razvijenim zemljama gde postoji svest o vakcinaciji dece.

Meningokokni meningitis
Stopa oboljevanja od bakterije N. meningitidis je 1-2 slučaja na 100000 dece zbog čega vakcinacija protiv ove bakterije NE spada u redovnu vakcinaciju u većini zemalja već samo u preporučenu za određene kategorije dece.
Gornji disajni putevi su često mesto kolonizacije meningokoknom bakterijom, a prenos je preko kapljica iz sekreta respiratornih organa.
Dete dobija simptome obično do 7 dana od kontakta.
Da bi do infekcije došlo potrebno je da se poklope mnogi uslovi i da stanje organizma bude takvo da ne uspe da se izbori sa bakterijom prilikom kontakta. Javlja se najčešće medju adolescentima.
Na žalost, veliki je procenat smrtnosti i teža klinička slika kod dece koja imaju agresivni oblik bolesti. Tada se pored menigitisa jave i petehije ili purpura na koži i meningokokna sepsa koja može da ima i smrtni ishod.
Ukoliko se sumnja na meningitis izazvan ovom bakterijom od presudnog je značaja brza i adekvatna reakcija i pravovremeno lečenje antibiotskom terapijom u hospitalnim uslovima.
Haemophilus influenzae tip b (Hib) meningitis javlja se kod dece koja nisu vakcinisana najčešće do treće ili četvrte godine. Način prenosa je respiratornim putem a period inkubacije je do 10 dana.
Meningitis izazvan pneumokokom se najčešće javlja kod dece koja nisu vakcinisana do druge godine zbog čega se vakcine i daju u najranijem periodu prema kalendaru vakcinacije.

Podizanje svesti o značaju vakcinacije kao način borbe protiv meningitisa.
Zbog visoke učestalosti teških komplikacija i lošeg opšteg stanja deteta ukoliko dođe do bakterijskog meningitisa neophodno je podizanje svesti roditelja o važnosti vakcinacije dece u predvidjenim periodima života. Da bi bili zaštićeni onda kad je infekcija po njih najrizičnija.
Važno je da se obavezne vakcine primaju, NE odlažu, da se daju u predviđenim razmacima, u predvidjenom uzrastu i da se prime SVE vakcine jer svaka ima funkciju zaštite od neke bolesti za koju roditelji i ne pomisle.
Za sve informacije najbolje je javiti se svom pedijatru koji će vam dati sve potrebne informacije u vezi vakcina.

Bakterijski meningitis je hitno medicinsko stanje.
Tačna dijagnoza obično se postavlja kada se bakterije izoluju iz cerebrospinalne tečnosti, likvora (CSF) koji se dobija lumbalnom punkcijom.
U likvoru se nalazi povećan broj leukocita, proteina i snižen nivo glukoze.
Pravovremeno prikupljanje i obrada likvora i izolacija uzročnika pomaže u primeni adekvatne antibiotske terapije koja može da spreči razvoj najtežih oblika bolesti i pojavu komplikacija.
Lečenje se odvija u bolničkim uslovima, najbolje na odeljenjima dečije neurologije i infektivnih bolesti.
Trajanje terapije može da bude duže zbog pojave komplikacija.
Generalizovani ili fokalni napadi javljaju se kod preko jedne trećine dece. Napadi koji se javljaju u prva tri dana bolesti obično prolaze sa poboljšanjem stanja deteta, a oni koji se javljaju kasnije i uz primenjenu terapiju mogu da ostave komplikacije.
Dugoročne posledice javljaju se kod preko 30% dece a variraju u zavisnosti od uzrasta i uzročnika.
Nekada meningitis može da ima brzi fulminanti tok bez obzira na svu primenjenu terapiju kada može da dodje i do smrtnog ishoda u najtežim slučajevima. Ako je dete lošeg opšteg stanja, a infekcija fulminantnog toka potrebna je hitna hospitalizacija na odeljenjima intenzivne nege.
Lečenje treba započeti čim se posumnja na bakterijski meningitis. Idealno bi bilo da se krv i likvor uzmu za analizu pre početka davanja antibiotika ali su neke studije pokazale da i primena antibiotika neće odmah uništiti bakterije u likvoru zbog čega je moguće uraditi dijagnostiku iako je započeta terapija. Potporna terapija je veoma važna, praćenje stanja tečnosti i elektrolita kao i praćenje pojave napada i komplikacija.
Oporavak zavisi od stanja organizma i vremena primene adekvatne terapije i pravovremene reakcije.

Zbog teških komplikacija koje bakterijski meningitis može da ostavi savetuje se redovna vakcinacija dece od rodjenja prema kalendaru vakcinacije koja štiti od više oblika bakterijskog i virusnog meningitisa.
Nadamo se spoznaji značaja redovne vakcinacije od rodjenja prema predvidjenom pravilniku obavezne i preporučene vakcinacije od strane roditelja. Nadamo se i skoroj široj dostupnosti vakcina protiv meningokoka kako bi deca bila kompletno zaštićena a roditeljii i pedijatri mirni.