Važne navike mentalnog zdravlja koje uključuju suočavanje, otpor i dobro rasuđivanje, pomažu adolescentima da postignu sveukupnu dobrobit i stvore poziciju za pozitivno mentalno zdravlje u odraslom dobu. Promene rasploženja su česte tokom adolescencije. Međutim, jedan od pet adolescenata u jednom trenutku svog života  ima ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja, kao što su depresija i/ili anksiozni poremećaj. Prijatelji i porodica mogu uvek da prate upozoravajuće znakove mentalnih poremećaja i pozovu ili ukažu na pomoć. Efektivni tretmani postoje i mogu uključivati kombinaciju psihoterapije ili lekova, ili jednog ili drugog. Međutim, neka istraživanja pokazuju da manje od polovine adolescenata sa mentalnim problemima dobija bilo kakav tretman.

Kao što smo već napisali, većina adolescenata ima pozitivno mentalno zdravlje, ali, svaki peti adolescent ima mentalnih problema u nekom trenutku svog života. Ti problemi mentalnog zdravlja često (ne i nužno) počinju rano u životu, u stvari, polovina problema svih mentalnih zdravlja počinje sa 14 godina. Dobra stvar je da promovisanje pozitivnog mentalnog zdravlja i brige o mentalnom zdravlju mogu da spreče da neki problemi počnu. Na primer za mlade ljude koji već imaju probleme, rana interevencija i lečenje mogu pomoći u smanjenju uticaja poremećaja na njihove živote.

Uticaj mentalnih poremećaja u adolescenciji.

Normalan deo razvoja je da tinejdzeri iskuse širok spektar emocija. Tipično je, na primer, da se tinejdzeri / adolescenti osećaju zabrinuto za školu ili prijateljstvo ili da dožive periode depresije nakon smrti biskog prijatelja ili člana porodice. Međutim, poremećaji mentalnog zdravlja se odlikuju upornim opstajanjem simptoma koji utiču na to kako mlada osoba oseća, misli i deluje. Poremećaji mentalnog zdravlja mogu ometati redovne aktivnosti i svakodnevno funkcionisanje kao što su odnosi, škoski rad, spavanje i jedenje.

Depresija je najčešći poremećaj mentalnog zdravlja koji, po nekim istraživanjima, pogađa skoro svakog osmog adolescenta i mladu odraslu osobu svake godine. Adolescenti koji su iskusili depresiju u obliku da traje veći deo dana, skoro svakog dana, najmanje dve godine, imaju veliku depresivnu epizodu. Nažalost, broj adoelscenata sa velikom depresivnom epizodom se konstantno povećava.

Kada se ne leče, poremećaji mentalnog zdravlja mogu dovesti do ozbiljnih, čak i po život opasnih posledica. Depresija i drugi poremećaji mentalnog zdravlja, kao i upotreba psihoaktivnih supstanci  mogu biti glavni faktori rizika za samoubistvo. Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti na uzrastu od 15 do 24 godine.

Vazno: Svaku zabrinutost koju članovi porodice ili pružaoci zdravstvene zašitite imaju ili primete problem u vezi mentalnog zdravlja adolescenta, potrebno je odmah evidentirati i prijaviti odgovarajućim ustavnovama koje se bave mentalnim zdravljem dece i adolescenata.
Tekst priredila : Mirjana Markovic, psiholog

Centar za razvojnu psihologiju (www.decijapsihologija.rs)